Oliver Grau
VIRTUELNA UMETNOST

Oliver Grau (1965 -) šef je odeljenja za nauku slike (image science) na Univerzitetu Donau u Kremsu (Austrija) i gostujući predavač na univerzitetima širom sveta. Predavao je istoriju umetnosti na Univerzitetu Humbolt u Berlinu i na Univerzitetu umetnosti u Lincu. Bio je rukovodilac projekta Immersive Art (Umetnost uranjanja) Nemačke naučne fondacije čiji je tim 1998. godine formirao prvu međunarodnu bazu podataka digitalne umetnosti, www.virtualart.at

Svoja istraživanja Oliver Grau usmerio je na istoriju medijske umetnosti, istoriju uranjanja i osećanja, istoriju, ideju i kulturu teleprisutnosti, genetičke umetnosti i veštačke inteligencije.

Šta je virtuelna umetnost? Nikad ranije svet slika oko nas nije se tako brzo menjao kao poslednjih godina, nikad ranije nismo bili izloženi tolikom broju različitih svetova slika, i nikad ranije se način proizvodnje tih slika nije tako temeljno menjao. Obim nedavnog i tekućeg upada medija i tehnologije na radna mesta i u radne procese predstavlja pometnju kakvu prethodne epohe nisu doživele i neizbežno je ostavilo traga na velikom delu umetnosti. Medijska umetnost - odnosno video, kompjuterska grafika i animacija, umetnost pomoću Interneta / Net-umetnost, interaktivna umetnost u svom najnovijem obliku virtuelne umetnosti s podžanrovima umetnosti teleprisutnosti i genetske umetnosti - polako osvaja teorije slike i umetnosti.

Smatra se da je virtuelna stvarnost sasvim nova pojava, međutim, ovom knjigom nastoji se da se pokaže da ideja postavljanja posmatrača u hermetički zatvoren slikovni prostor privida nije vremenski povezana s tehničkim izumima kompjuterski stvorenih virtuelnih stvarnosti. Naprotiv, virtuelna stvarnost je u srži ljudskog odnosa prema slikama. Dodatno, autor prati estetski pojam virutelnog likovnog prostora, njegovog istorijskog nastanka kroz istoriju umetnosti zapadnog sveta, uključujući i prekide koji su postojali. U ovoj knjizi virtuelnost se ne tumači po sebi, kao antropološka konstanta, već je usredsređena na slike od 360°, kao što su sobe s freskama, panorama, kružni bioskop i kompjuterska umetnost u KEJV-u, odnosno na medijume pomoću kojih se oku upućuje sveukupnost slika.

Virtuelna umetnost bavi se medijima u istoriji umetnosti, koji su posvećeni sveobuhvatnim slikovnim prostorima, i nudi dosledan teorijski okvir pogodan za analizu fenomenologije, funkcije i strategije sveobuhvatnih slikovnih prostora i istorijski pregled ideje virtuelne stvarnosti.