Prateci program izlozbe
IDEOLOGIJE I IDEALI / PRILOZI ISTRAZIVANJU ARHITEKTURE 20 VEKA U VOJVODINI
ARHITEKTURA = ODRŽIVOST

Trajanje: 29. septembar - 16. oktobar 2010. Muzej savremene umetnosti Vojvodine - Galerija Meandar Dunavska 37, Novi Sad
Gosti: generalni direktor LAFARŽA g-din Kostin Bork i g-djica Sidonie Peron, Francuski kulturni centar

Izložba je realizovana u sardanji sa LAFARŽOM i FRANCUSKIM KULTURNIM CENTROM, NOVI SAD :

Autor izložbe: Žak Ferije, arhitekta i kustos Paviljon Arsenal - Centar za informisanje, dokumentaciju i izložbe o urbanizmu i arhitekturi u Parizu i okolini


Žak Ferije, arhitekta i kustos izložbe:
"Projekti prikazani na ovoj izložbi primer su vrednosti jednog urbanog održivog društva kojem ćemo sutra svi pripadati: prevazilazeći tehnički ili doktrinalni diskurs oni su prevashodno arhitektonski projekti i projekti arhitekture u gradu. Iz tog razloga, oni obrađuju pitanja životne sredine u okviru jedne globalne vizije koja sagledava tehničke mogućnosti kroz situacije u urbanom kontekstu: grad velike gustine je osnova novog pristupa projektu u kojem čovek nije više igračka tehnike, već krajnje ishodište arhitektonskih intencija. Gustina ne isključuje ni prazno, ni prirodu, zgrade postaju vrtovi, granice programa brišu se u kombinacijama koje su stimulativne. Energetska efikasnost je svakako prisutna, ali nije cilj za sebe: ona je pokretački razlog neobičnih arhitektura koje menjaju način na koji mi živimo u gradu i doživljavamo ga. Uzimanje u obzir kriterijuma zaštite životne sredine takođe je pomerilo sve granice u metodologiji procesa projektovanja. Više nije moguće koristiti linearnu jukstapoziciju arhitektonskih slojeva već nekada specijalizovani pristupi postaju transverzalni, neodvojivo povezani sa upotrebom i kontekstom; tehnologija je stavljena u kontekst globalne izvesnosti zajedničkog života u metropoli od nekoliko miliona stanovnika. Tehnologija više nije "dodatni prilog" već je stopljena sa arhitekturom: postaje manje arogantna i više saučesnica stanovnika, pri čemu ne odustaje od inovacija, baš naprotiv. Izložba pokazuje da se održivi razvoj ne ostvaruje ni preko parališućeg i kontraproduktivnog standarda, ni preko bilo kakve nostalgije za prvobitnim idealizovanim tehničkim univerzumom. On koristi najsofisticiranije tehnologije u jednoj pragmatičnoj, optimističnoj viziji.
Navedeni projekti su prevashodno kontekstualni. Bilo to na prostornom nivou kuće ili nebodera, reč je o autorskim arhitekturama u koje odgovaraju datoj situaciji. Osobenost formalnog estetskog izraza, raznovrsnost gledišta, stvaralačka sloboda, sve je objedinjeno i pokazane su beskonačne mogućnosti za rešavanje jednačine arhitektura = održivost. Arhitekture za održivo društvo, koje u tome pronalaze priliku, daleko od svake vrste regresivnog ekstremizma, zasnivaju novi odnos između arhitekture i tehnologije i otkrivaju nove upotrebne vrednosti budućih gradova."

Studio Žana Nuvela:
"Održivi razvoj je etičko pitanje: šta ćemo ostaviti našoj deci, šta ćemo uraditi sa zaostavštinom koja danas nastaje? Da li ćemo razmišljati šire od usko lokalne situacije, da li ćemo postaviti opšte pitanje o sudbini naše planete? Kada postavimo pitanje na ovaj način, shvatamo da smo daleko od prosto arhitektonskog pitanja. (...) Prvi način da delamo u pravcu održivog razvoja je da gradimo zgrade koje želimo da sačuvamo."

Pol Rafteri:
"Prva uloga arhitekture u cilju održivog društva je da uzima u obzir ljudske probleme: da učini da se ljudi dobro osežaju u svojim domovima, da mogu tamo dobro da stanuju. Takođe je bitno da zgrada bude za sva vremena u skladu sa geografskim, ekonomskim i političkim kontekstom."