Muzej savremene umetnosti Vojvodine na festivalu CinemaCity

Izložba i konferencija - Wealth of Nations / Bogatstvo naroda
6-14. jun 2009. Novi Sad

"Wealth of Nations" je deo festivala "Cinema City" koji se sastoji od izložbe i konferencije. Termin Wealth of Nations (Bogatstvo naroda) je naziv kapitalnog dela škotskog ekonomiste Adama Smita u kome on postavlja i brani osnove liberalne ekonomske politike. Liberalna ekonomija doživljava kulminaciju devedesetih godina XX veka posle neuspeha koncepta realnog socijalizma i uspostavljanja globalnog slobodnog tržišta. Poslednjih meseci ovakva ekonomija ulazi u period ozbiljne krize, koja na kraći ili duži rok može uticati na stabilnost društvenih poredaka širom planete. Ovogodišnja tema "Bogatstvo naroda" istražuje uticaje ekonomije i finansijskog sektora na društvo i konsekventno na polje kulturne produkcije.

Izložba:
Daniel Andujar
Derivart
Heath Bunting
Irwin (M. Abramović / Bojan Brecelj)
Islamsko bankarstvo
Kate Rich
K Foundation
Likvidirane krune
Luchezar Boyadziev
Max Keiser
Metahaven
Michael Aschauer
Mladen Stilinović
Natalie Jeremijenko i Biro Inverznih tehnologija
Ola Pehrson
Shu Lea Cheng
Slavko Bogdanović
Vladimir Todorović
Zajam za privredni preporod Srbije


Konferencija Wealth of Nations / Bogatstvo naroda
7-8. jun 2009. 11:00 - 17:00
Srpsko narodno pozorište, Kamerna scena, Pozorišni Trg 1, Novi Sad

Finansije i monetarna politika su uglavnom isključivo deo interesovanja uskog kruga posvećenika. Čak su i društvene nauke u širem smislu izbegavale istraživanje odnosa između finansija i ostalih aspekata društvene prakse. Međutim, sa ozbiljnijim razvojem finansijske krize pojavila su se pitanja koja izlaze van uskog sektora ekonomije i finansija.

Sa iskustvom Velike Depresije (Great Depression) tridesetih godina XX veka i njenim implikacijama na početak Drugog svetskog rata, mnogi zabrinuto gledaju na dalji razvoj sadašnjeg stanja globalne krize kapitalizma. Razvoj tzv. kritike finansija pokušava da istraži i druge modele ekonomija i odnosa koji zaobilaze tzv. monetarnu ideologiju i praksu kao dominantni oblik ekonomskog prevođenja u kontekstu simboličke razmene. Sintagma "Wealth of Nations" (Adam Smit) sa jedne strane ironično tematizuje današnje stanje liberalne ekonomije u krizi, a sa druge postavlja ozbiljno pitanje šta realno konstituiše vrednost? Da li su društveni odnosi, verovanja i strahovi u sadejstvu sa berzanskim indeksima? Koliko je novac priroda, a koliko kultura? Da li je novac ekvivalent robe, rada, ili je samoreferencijalan? Učesnici i govornici uključujući ekonomiste, sociologe, umetnike, aktiviste, filozofe i teoretičare kulture na konferenciji će pokušati da daju odgovore na ova pitanja i razviju širu debatu o finansijama kao društvenoj praksi i njenim širim implikacijama u polju racionalnog i iracionalnog.


Subota, 7. jun, 11:00 - 13:00 ČOVEK-SMRT-KREDIT

Slavko Bogdanović
Stefan Heidenreich
Ralph Heidenreich

15:00 - 17:00
RESURSI-BOGATSTVO-SVOJINA

Konrad Becker
Matteo Pasquineli
Marko Rakić

Ponedeljak, 8. jun, 11:00 - 13:00
VREDNOST-ALGORITAM-MAGIJA

Darko Pantelić
Felix Stalder

15:00 - 17:00
UMETNOST-INVESTICIJA-INDEKS

Luchezar Boyadziev
Mar Canet
Shu Lea Cheang
Prijavu na konferenciju poslati na e-mail: ibis.cinemacity@gmail.com
Prijave za učestvovanje na konferenciji treba da sadrže:
IME, PREZIME I E-MAIL
Rok za prijave: subota, 6.06.2009.

Izložba i konferencija "Wealth of Nations" se realizuju u okviru festivala Cinema City
www.cinemacity.org


Programski direktori:Vladan Joler, Kristian Lukić

Kustosi: Vladan Joler, Kristian Lukić, Gordana Nikolić

Urednici konferencije: Kristian Lukić, Gordana Nikolić

Izvršni direktor: Natali Beljanski

Produkcijski tim: Jana Katić, Igor Zarol

Koordinator: Ibis Ćerimagić

IT podrška: Predrag Tegeltija

Tehnička podrška: Pajica Dejanović, Đorđe Popić

Stejdž menadžeri: Anton Bereš, Ivan Dervišević, Kristina Kaćanski, Dušanka Stepanov

Produkcija: STATE OF EXIT i The Creatures, Novi Sad

Ko-produkcija: Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad www.msuv.org

Institut za fleksibilne kulture i tehnologije-NAPON, Novi Sad www.napon.org

Umetnička asocijacija - INBOX, Novi Sad www.inbox.rs


Wealth of Nations / Bogatstvo naroda

"Wealth of Nations" je deo festivala "Cinema City" koji se sastoji od izložbe i konferencije. Termin Wealth of Nations (Bogatstvo naroda) je naziv kapitalnog dela škotskog ekonomiste Adama Smita u kome on postavlja i brani osnove liberalne ekonomske politike. Liberalna ekonomija doživljava kulminaciju devedesetih godina XX veka posle neuspeha koncepta realnog socijalizma i uspostavljanja globalnog slobodnog tržišta. Poslednjih meseci ovakva ekonomija ulazi u period ozbiljne krize, koja na kraći ili duži rok može uticati na stabilnost društvenih poredaka širom planete. Ovogodišnja tema "Bogatstvo naroda" istražuje uticaje ekonomije i finansijskog sektora na društvo i konsekventno na polje kulturne produkcije.
Izložba i konferencija Wealth of Nations pokušava da spoji umetnost, teoriju, društvene i ekonomske nauke, studije kulture i finansije u istraživanju fenomena novca u različitim društvenim i istorijskim kontekstima i značenjima. Prema definiciji novac je: a) mera vrednosti, b) sredstvo razmene, c) sredstvo akumulacije kapitala. Činjenica je da novac nikad nije samo novac kao mera ekonomske vrednosti, već je mera vrednosti koja učestvuje u konstituisanju, kontroli i regulaciji materijalnog i nematerijalnog (iracionalnog ili imaginarnog) društvenog tela/subjekta i njegovih relacija. Iz tih pozicija, novac se može istraživati kao osnova društvene moći, kao nosilac ili merilo vrednosti, kao simbolička ili numerička apstrakcija.
Interesantno je kako je polje finansija zapravo polje posebnosti u koje se upućuju samo posvećenici koji kao sveštenici i žreci operišu u globalnom bankarskom sistemu. Povremene finansijske krize u poslednja dva veka (sadašnja globalna kriza je navodno trinaesta po redu) utiču na našu zapitanost o mehanizmima, strukturi, zakonitostima globalnog sistema, pri čemu Internet pomaže u lakšem širenju informacija sa jedne strane, a sa druge doprinosi inflatornim plimama različitih teorija zavere i kontrole, koje često igraju ulogu dezinformacijskih agenata u istraživanjima prirode-kontrole-duhova-tokova novca.
Još je Marks u svojim beleškama "Moć novca" pisao o novcu: "Ako nemam novca za putovanje, nemam potrebu - što znači da nemam stvarnu i ostvarivu potrebu - da putujem. Ako imam sklonost ka studiranju, ali nemam novca za to, nemam sklonost ka studiranju - što znači nemam efektivnu, stvarnu sklonost. Sa druge strane zaista nemam sklonost ka studiranju, ali imam volju i novac za to, imam efektivnu sklonost za to". Prema Marksu, novac kao eksterni univerzalni medijum transformiše stvarnu, esencijalnu moć čoveka i prirode u neki apstraktni koncept i samim tim nesavršena i uznemiravajuća priviđanja; kao što novac transformiše i stvarne nesavršenosti i priviđanja - esencijalne moći koje su zapravo impotentne, koje postoje samo u mašti individue - u stvarnu esencijalnu moć i sposobnost. U svetlu ovih karakteristika, novac proizvodi opštu deformisanost svojstvenosti subjekta i čini sopstvene atribute kontradiktornim. Simmelova Filozofija novca je fundamentalna kritika Marksove političke ekonomije, iako se obojica slažu da novac ima različite funkcije (mera vrednosti, sredstvo razmene, sredstvo akumulacije kapitala). Za Marksa novac predstavlja otelovljenje apstraktnog rada, a vrednost novca je određena uslovima proizvodnje.
Za razliku od Marksa, koji je smatrao da je kapitalistička sfera proizvodnje odgovorna za kontradikcije modernog, industrijalizovanog društva, sa odnosom novca, rada i kapitala, za Simmela je novčana ekonomija kao takva sam razlog bezličnosti društvenih odnosa. Simmel kritikuje ekonomizaciju novca i novac locira u širi kontekst ljudskog iskustva, novac je za njega samo labavo vezan za materijalnu osnovu, i umesto toga predstavlja društveni fenomen, formu ljudske interakcije. Kao što Poggi tvrdi, novac je za Simmela centralna struktura i simbol u istorijskoj formaciji modernog društva.
Finansije su čista monetarna aktivnost: upravljanje novcem, tj. finansije su proizvodnja i produkcija monetarnih sredstava. U tom smislu novac konstituiše i sredstvo i cilj finansija, sredstvo koje je samo po sebi cilj, i cilj bez sredstva. Po Simmelu idelna svrha novca, kao i zakona (prava), je da meri stvari bez da sebe samog meri.
U analizi vanrednog stanja u knjizi "State of exception" za Agambena čisto sredstvo je nezavisno od cilja koje postiže, sredstvo ne stoji u odnosu prema cilju, već se pozicionira u odnosu na svoju sopstvenu medijalnost. Tako i finansije postaju sredstvo bez svrhe, koje finansijalizuju samo svoju finansijalnost. Po najnovijim procenama od celokupne količine dolara u svetu čak 97 % je virtuelno, tj. postoji samo kao numerička informacija, dok je oko 3% dolara u svetu papirni novac, gotovina.
Novac kao kapital i kapital kao novac lako operiše u konceptima komodifikacije, urasta u sam život i polako osvaja širi kontekst pojavnosti, prirodu i energiju (ekokapitalizam, energetske politike). Marazzi tvrdi da sektori za akumuliranje kapitala kao što su zdravlje, obrazovanje i kultura danas proizvode najviše prihoda i radnih mesta, zbog toga što su bivša javna dobra države blagostanja trenutno u fazi privatizacije, a pojavljuje se i ekologija koja privatizuje i finansijalizuje sektor prirode.
Sadašnja situacija oslikava nove klase i stratifikacije, u kojoj su sveštenička klasa, bramani, oni koji poznaju tajne, zakone i procese finansijskog sveta. Koliko je ova situacija već dugo nepromenjena govore i novija straživanja novca u antici. William H. Desmonde govori o novcu koji je u početku pravljen u hramovima sa božanskim insignijama, a Rene Guenon pominje simboličke elemente druidskih doktrina na keltskom novcu. U ovoj konstelaciji društvenom sistemu se otvaraju dve opcije: ili će se robno-novčani sistem fundamentalno promeniti, ili će subjekti morati početi učiti (da se upućuju u) osnove i zakonitosti ekonomije i finansija. U tom smislu neophodno je razumevanje ovog kompleksnog polja finansija, širenjem znanja i interesa onih koji nisu posvećeni u tajne finansijskih nauka i njene primene. Pitanje je: da li bi se sam finansijski sistem urušio ako bi kritična masa subjekata razumela zakonitosti finansija? Ako bi razumela sistem koji je zasnovan na sopstvenoj samoreferentnosti i rezultirajućoj mistifikaciji?

Kristian Lukić

Reference:

Agamben, Giorgio, State of Exception, (2005), University Of Chicago Press
Deflem, Mathieu ,"The Sociology of the Sociology of Money: Simmel and the Contemporary Battle of the Classics." (2003) Journal of Classical Sociology 3(1):67-96
Guénon, René, The Reign of Quantity and the Signs of the Times (1945), Sophia Perennis, 2001
Marazzi, Christian Measure and Finance (2007) / presented at 'Measure for measure: a workshop on value from below', Goodenough College, London, 21st September 2007
Marx, Karl, Power of Money, (1844) http://www.marxists.org/archive/marx/works/1844/manuscripts/power.htm
Simmel, Georg, The Philosophy of Money (1900) / Ed. by D.Frisby.- L., N.Y.: Routledge. 1995