BORIS LUKIĆ ET IN ARCADIA EGO

13/7–20/8/2018. Galerija N



 
BORIS LUKIĆ ET IN ARCADIA EGO

 

Otvaranje: petak, 13/7/2018 u 20h

Nago žensko telo kao tema deluje obično i svakodnevno, ali za mene je to platforma na kojoj može da se kaže mnogo više nego što to deluje na prvi pogled. Citiraću Slavoja Žižeka: "Sve što je seksualno je i političko".

Iako ne želim da se bavim feminizmom, ja preuzimam neke forme od aktivnih feminističkih grupa, ali mene tu mnogo više interesuje promena ugla gledanja na temu i rezultat svega toga, nego feminizam sam po sebi. Ipak mislim da je to sve zajedno važno i da nosi primat u civilizacijskim promenama za koje imamo sreće da smo svedoci. Tako je bilo i u prošlosti. Način prikazivanja Adama i Eve na počecima hrišćanstva nije govorio samo o dvoje nagih ljudi, nego je nosio poruku ogromne civilizacijske promene koja je s tim usledila.

Prošlo je pola veka od kad je Maršal Makluan poručio da medij, a ne sadržaj, treba da bude ono čemu se mora posvetiti veća pažnja. Tako nam se postavlja pitanje kao publici, posebno kao umetničkoj publici, da li smo sazreli dovoljno da konačno pomerimo granice naše percepcije umetničkog dela, i uživanja u njemu, do razumevanja onoga što se nalazi dublje, ispod pojavnog?

Tu se upravo nalazimo na nivou na kojem shvatamo da delo Borisa Lukića postaje slojevito i počinje da nam otkriva kompleksnost teme koja se očituje na aktovima sa natpisima. Značenje tih natpisa toliko je opšte, toliko puta smo ga bili svesni, da bi njihovo čitanje van konteksta u koje ih autor stavlja bilo besmisleno, lišeno snage. Takođe, ove reči nas već decenijama uznemiravaju opasnom mogućnošću da budu pogrešno upotrebljene, jer su puno puta bile pogrešno upotrebljene u dvadesetom veku, i smetale bi nam da ih vidimo na transparentima, zidovima, novinama, političkim kampanjama, vestima… ili na umetničkim delima koje te reči prikazuju u pomenutim kontekstima. Ali šta se sa svim tim pojmovima dešava kada su oni parole na nagom ženskom telu, krici koje svaki model sam za sebe odabira?

Tu se upravo nalazimo na nivou na kojem shvatamo da delo Borisa Lukića postaje slojevito i počinje da nam otkriva kompleksnost teme koja se očituje na aktovima sa natpisima. Značenje tih natpisa toliko je opšte, toliko puta smo ga bili svesni, da bi njihovo čitanje van konteksta u koje ih autor stavlja bilo besmisleno, lišeno snage. Takođe, ove reči nas već decenijama uznemiravaju opasnom mogućnošću da budu pogrešno upotrebljene, jer su puno puta bile pogrešno upotrebljene u dvadesetom veku, i smetale bi nam da ih vidimo na transparentima, zidovima, novinama, političkim kampanjama, vestima… ili na umetničkim delima koje te reči prikazuju u pomenutim kontekstima. Ali šta se sa svim tim pojmovima dešava kada su oni parole na nagom ženskom telu, krici koje svaki model sam za sebe odabira?

Ispod pojavnog, ispod “ulja na platnu”, nalazimo medij koji je i u likovnom smislu nosilac poruke. Žensko telo postaje ono što je prvobitno bilo platno, a slikarski posao, rad sa četkicom, je ono što na ovom dubljem nivou postaje natpis. Ne nasumičan natpis, ne slučajan i ne bez jake veze sa modelom – jer ovi natpisi su poruke modela, a ne poruke slikara. Da li je time žena progovorila sa slike, i konačno uzela ulogu nosioca poruke?

Lukićeve slike nisu samo nastavak tradicije zapadnoevropskog akta, ali su nastale kao posledica pažljivog čitanja te tradicije sa namerom da se ona produži na inovativan način. U duhu vremena, žena u ulozi modela prestaje biti nemi objekt namenjen isključivo muškom posmatraču. (Dr Vladimir Dimovski)

Boris Lukić (1985, Sarajevo, Bosna i Hercegovina) je diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Interesno područje njegovog rada je pre svega fotografija i slikarstvo, ali određene serije izvodi i u mediju skulpture i crteža. Problematika kojom se najviše bavi u svom radu su razlozi i načini postojanja reprezentujuće vizuelne predstave u umetnosti danas. Do sada je svoj rad predstavio na više grupnih i samostalnih izložbi u Srbiji i inostranstvu: 2014, Toward a better world, galerija Nest, Ženeva; 2013, RE:LOCATION, galerija PR1, Preston, Engleska; 2013, CLOSE-UP&BLOW-UP, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad; 2012, FOTO DOKUMENTA, Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd; 2012, Novi Sad a Roma, La Galleria Atelier, Rim; 2011, Srpska prolećna salata, galerija Lucah Feichtner, Beč; 2011, XIII CALL Luis Adelantado, Valensija; 2011, Novi Sad in New York, galerija MC galerija, Njujork; 2010, Umetnost u Vojvodini od 2000 do 2010, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad.


 

UMETNIČKA DELA

Boris Lukić
Boris Lukić
Boris Lukić
 
 

Press

PDF

Boris Lukić

PRESS


Arhiva